„Култура на шинамаˮ

Во рамки на проектот „ГОРДОСТ 1 – Зачувување на ромскиот јазик преку употреба на онлине речник?“ од 4 до 7 август 2021 година во Битола (Северна Македонија) се одржа состанок со партнерите „Jugendstil“ од Германија, „BARIKANIPE“ од Скопје, „PANOSER“ од Грција, „HEEDA“ од Унгарија и библиотеката „Димитрије Туцовиќ“ од Србија.
На состанокот разговаравме и ги презентиравме резултатите од анкетата што ја спроведовме изминатите месеци. Исто така разговаравме за тековните активности и ги дефиниравме идните чекори.
Следниот состанок ќе се одржи во ноември 2021 година во Грција.
Проектот е во рамки на клучна акција 204 – Стратешки партнерства за образование на возрасни, финансиран од Македонската агенција за европски програми и мобилност преку Еразмус + програмата на ЕУ. Битолската библиотека е прва културна установа која реализира Еразмус + проект во С.Македонија.
Библиотека из Великог Градишта била је домаћин ,на платоу испред Рамске тврђаве, 11-тих. „Рамских сутона“. Магични залазак сунца још лепшим учинила је поезија истакнутог песника и академика Матије Бећковића, коме су овогодишњи сутони били и посвећени. Програм је водила позната српска глумица Горица Поповић, а за музички део програма побринуо се дуо „So cookie“, Александра Курилић – виола и Соња Калајић – виолина. Програм овогодишњих Рамских сутона реализован је у сарадњи са Тврђавом Голубачки град, под називом „Матија на Дунаву“. Поред истакнутих званица, овогодишњој манифестацији присуствовао је и в.д. управника Народне библиотеке Србије, књижевник, Владимир Пиштало са сарадницима.
У дворишту библиотеке у Кикинди представљена је књига „Тамбурашке приче из давнина” Зорана Кнежева. О књизи су поред аутора говорили мр Синиша Јокић, Зоран Бугарски Брица и Милан Прунић Дума. Дух прошлих времена успешно су дочарали Милан Прунић Дума и тамбурашки оркерстар „Банатски штим". Тамбурашке приче Кнежев је испричао на 730 страна богато илустрованих са чак 1.301 фотографијом. У књигу су, по његовим речима, уткана докумената из Историјског архива града Новог Сада, архивска грађа из Музеја града Новог Сада, Музеја Војводине,...Каже да се трудио да сваки живи музичар или познавалац тамбурашке музике, до којег је успео да дође, исприча своју причу, онако како је он осетио и “живео” тамбуру и тамбурашки живот.