Хортикултурни Вршац

Избор из књига Вршачке библиотеке:

Ерик Орсена "Подухват Индија"

 Зашто то не би била ботаника?

То се десило дан после пијанке. Ситним, сасвим ситним корацима шетао сам по пољу, покушавајући да се приберем после банчења претходне вечери. Неки блед, висок младић ишао је ка мени пресамићен.
Питао сам га треба ли му помоћ и какве је природе- је ли урођена или је плод случајности? – његова страшна болест.
Он се усправио и затресао кошару из које су провирили стабљике и лишће.
„Скупљам траве.“
„Делујете прилично смирено на овој нашој планети, на којој сви некуд журе.“
„Зато што сам окружен биљкама, тачније, зато што се дружим с биљкама. Оне се рађају, воле и умиру исто као ми. Али у тишини.“
„Добро, али тако је досадно бити биљка! Принуђени сте да читавог живота стојите на истом грумену земље.“
„Варате се . Биљке путују.“
Ум ми се разбистрио. Сетио сам се необичних кавеза пуних биљака које су доносили морепловци.
Ћаскали смо док није пао мрак, углавном погурени, пошто смо се сваки час савијали како бисмо убрали неког изузетног члана те огромне биљне породице.
Никада нисам престао да жалим што се нисам ближе упознао са тим бићима, исто тако живим као ми, али много достојанствениим у свом немом битисању.

(одабрала ТЕРЕЗИЈА ОМОРАЦ ,библиотекар)