Pored promocije knjige Feliksa Kanica ovom dogadjajem pokreće se i otvara pitanje budućnosti štampane knjige i naprednih procesa čitanja. Štampana knjiga sve više postaje predmet koji se poklanja, kojim se ukrašava prostor i koji ima druge funkcije, a ne onu najvažniju - da se iz nje čita. Čitanje kao proces i kao navika razvija kod čitalaca osobine strpljivosti, marljivosti, temeljnosti, neodustajanja. Stoga pitanje opstanka štampane knjige i naprednih procesa čitanja prerasta pitanja razvijanja ukusa, opšte kulture i informisanosti i postaje pitanje razvoja osobina koje vode izgradnji vrednosti dvadesetog i prethodnih vekova i vremena u kojima brza rešenja, obrazovanje na klik, zadovoljstvo za minut, emocije na mah i odustajanie kao opšti okvir svega toga nisu bili opcija.  O problemima štampane knjige i naprednih procesa čitanja iz perspektive savremenog sveta i Ljubljanskog manifesta govorice jedan od autora ovog izuzetno važnog dokumenta profesor Adrijan van der Vel sa univerziteta Lajden, jedan od najuglednijih svetskih stručnjaka za istoriju knjige i procese čitanja. Ljubljanski manifest je javnosti predočen oktobra 2023. godine na sajmu knjiga u Frankfurtu kao apel vladama, državama i narodima sveta da se sačujvaju složeni procesi čitanja i štampna knjiga koja ih omogućuje. Od tada Ljubljansku deklaraciju potpisalo je više hiljada intelektualca iz skoro svih zemalja sveta, predstavnici vlada i nekih od najvažnijih udruženja za oblast štampane knjige, uključujući Margaret Atvud, Slavoja Žižeka, ministre kulture Francuske, Nemačke i mnogih drugih evropskih i vaneveopskih zemalja, medjunarodna udruženja izdavača i autora i mnogi drugi.